Ma probala sam i ja sa tim Cini mini i ostalim razno raznim lopticama , kolutićima i flekicama ali sta vrijedi kad to utabaju u dva dana a ja još nemam premijerovu plaću ..... bar za sada.
A za mir u kući to imaš pravo treba se i potrpiti jer onda je samo svađa a to sam već iskusila kad smo rekli da su to naša dijeca i da se ne miješaju u naš odgoj. Vatromet! To je bilo jesenas. Onda je jedno vrijeme uslijedila - slika bez tona, a danas je skoro pa ista prića.

Grozno,ne želim ni zamišljati tu atmosferu Gori su od male djece. Čim nešto kažeš nadure se, ne razgovaraju,ali i dalje rade po svom
Zato bi ja voljela da dobijemo neku pismenu preporuku ili još bolje dijagnozu i režim prehrane da im to turnem pod nos! I onda da im svako malo izazivam osjećaj krivnje što narušavaju djetetovo zdravlje Grozna sam,znam,ma ne bi to, samo ovako malo guštam
A te loptice i ostali oblici i kod mene nestanu u dva dana po kutiji. a onda su osuđeni na corn flakes i medeke.Kaj im ja mogu

Tinkerica,
ja ti uvijek pomalo pogledam onu rubriku-pitanja i odgovori iako ne znam zasto, valjda da vidim da se i drugi muce s kilazom i procitam njihove price (iz istog razloga zasto ljudi citaju Moju sudbinu ili Tajnu). Doktorica ti je odgovorila na pitanje pa baci pogled!

Hvala! već sam izgubila nadu.
Iako ni sada nisam baš happy jer ta količina hrane i dupli ručak nije ono što nas muči. u školi je jeo samo užinu, a i to je katastrofa.
Ne ruča dva puta, a i kad je fino ne dobije koliko može/želi pojesti. Pazim ko kobac nad njim za svaku žlicu - kad mu je fino da ne jede previše, a kad je varivo da nešto pojede.
Ipak ćemo morati do doktora.

Ja imam dijete od 7 g i 41 kg-i još ne ide u školu. Ne bavi se nikakvim sportom, samo trče jadničak, znoji se i nakuplja kile. Ja uopće ne kupujem slatkiše, sladoled mu dam povremeno, povrće ne voli (doslovno povraća), meso tek poneko, ovisnik je o salamama, jogurte obožava, mlijeko nikako, uvečer mu kasno ne dam da jede... i molim se da to prođe. Djeda mu dođe kao zaštitnik pa svaku malo bi mu nosio burek pa smo se dogovorili da to bude 1 x tjedno i on se sam toga pridržava. On je imao astmu i primijetila sam da je uslijed tih lijekova i počeo dobivati viška kila, otvarao mu se apetit...Imam 2 odrasle kćeri i ova srednja je bila još deblja pa je to prošlo nakon 9 e godine nakon što je izvadila angine.Danas je čak premnršava- puna je aktivnosti i nema vremena da jede, ili jede sve nepametno. Starija kćer je bila buco ali je isto smršavila prije puberteta, danas je pristojne težine nakon 2 poroda. (Mislim da je to sve zato jer oni nisu bili dojeni nego hranjeni umjetnim mlijekom.)
Tako se ja nadam da će i ovaj mališ doći na svoje, ne smijem mu dati neke teške sportove ali ću ga učlaniti prema njegovim mogućnostima, sigurno. I moliti se Bogu da i on smršavi kada počnu aktivnosti... da prestane misliti na hranu iako moram priznati da je ljeto puno bolje od zime. Što se tiče kupanja, na more se nosi samo voda.

hej supermen ja pak imam drukčije probleme, moj sin ima 9 godina i ima 20kg (s 17 je krenul u prvi razred) a jede sve al je stalno u pokretu.
što se tiče tvojeg sina pročitala sam tam na forumu da si njemu kupila picu i sladoled, probaj što manje mu kupovati takvih stvari, i dok idete u grad idite pješice i to mu bude dobro došlo. a opet kak veliš dok dojde u pubertet bude to otišlo dolje

vidim da nitko nije dugo komentirao ali kako vam ide
imam curicu 7 god. ima 35 kg i bojim se da će biti i teža
najgore je što sluša i ne jede puno ali nas obeshrabruje što nema pomaka

Drage mame,
već neko vrijeme imam isti problem kao i vi. Nije ni meni problem to što moj sin ima pupu, 9 godina i 5 kila viška, ali je problem što mu se rugaju i što to sve mora proživljavati.
Jedna mama je napisala nešto što mi je zazvonilo u uhu, a to je da joj se sin/kćer (nisam zapamtila) udebljao nakon uzimanja lijeka za astmu. Moj sin je izvadio krajnike s 5 godina. Do tada je bio kao štapić. Nakon vađenja krajnika je opet imao problema s bronhitisom i dobili smo pumpicu i lijekove Flixotid i Ventolin. Tada je i počeo bujati. I patimo se već tri godine s njegovom pupom. Odemo na more - smršavi. Vratimo se s mora (i ništa bitno se ne promijeni u vezi prehrane) i on počne šmrcati i pupa mu naraste za tjedan dana.
Moram naglasiti da nitko od mojih i od mog muža nema problema s kilažom, svi smo u granicama normale.
Sada sam (osim kontrole što i koliko jede) počela razmišljati drugačije. Prestala sam se bojati da će mu to ostati trajno i umjesto da njega stalno usmjeravam na kojekakve aktivnosti, počela sam sve raditi skupa s njim. Rolanje, hodanje, kuhano povrće, nema slatkiša, zajednički ˝junkfood˝ dan kada se opustimo i smažemo pizzu uz film i puuuuuuno pričanja i podrške.
Nadam se da će upaliti